Protivpožarni pregradni paneli

Protivpožarne pregrade
Podela na požarne sektore
Otpornost na požar
Protivpožarne pregrade su sve vertikalne i horizontalne konstrukcije u objektu koje formiraju granicu kako bi se zaustavilo širenje požara i tako omogućilo prisutnima da se bezbedno evakuišu i vatrogascima da započnu intervenciju.
Prikaz ograničavanja širenja požara u objektu podelom na požarne sektore

Držanje požara pod kontrolom podelom objekta na požarne sektore

Prikaz ograničavanja širenja požara u objektu podelom na požarne sektore

Svaki požar počinje kao mali, a zatim raste. Ako je prisutna dovoljna količina gorivih materijala i kiseonika, a fizičke barijere ne ograničavaju požar, on se može brzo razviti po veličini i temperaturi i na kraju progutati deo objekta, čitav objekat ili čak više objekata.

Mere bezbednosti od požara imaju za cilj da spreče takve scenarije. Teško je kontrolisati količinu gorivih materijala u objektu, s obzirom na to da se dizajn i upotrebljeni materijali u unutrašnjosti često menjaju tokom veka trajanja objekta, bez detaljnog sagledavanja bezbednosti od požara. Ograničavanje pristupa kiseonika kao strategija gašenja požara dovodi do velikih rizika jer se mogu razviti toksični gasovi ili smeše zapaljivih gasova. Zbog toga se ograničavanje širenja požara u objektu rešava podelom objekta na požarne sektore. Dok požar bukti u jednom sektoru, u preostalom delu objekta prisutni imaju vremena da se bezbedno evakuišu, a vatrogasci imaju vremena da uđu u objekat i intervenišu.

Svaki požarni sektor je okružen granicama koje su otporne na požar. To znači da su granice konstruisane i ispitane kako bi se izbeglo širenje vatre i vrelih gasova u susedni požarni sektor. Ove granice mogu da budu:

  • vertikalne (zidovi, pregradni zidovi, vertikalne membrane)
  • horizontalne (podovi, plafoni, horizontalne zaštitne membrane).

Performanse najslabije granice definišu vreme do širenja požara u susedni požarni sektor.

xxxxxxxx

Integritet (E)

xxxxxxxx
Vertikalne i horizontalne konstrukcije koje formiraju granicu za zaustavljanje širenja požara obično se zovu protivpožarne pregrade. Lokaciju pregrada određuje projektant objekta (ili projektant protivpožarne zaštite) u skladu sa propisima o bezbednosti od požara, na primer da bi se svaki požarni sektor ograničio na određenu maksimalnu površinu ili da bi se zaštitio evakuacioni put.

Kriterijumi otpornosti pregrade na požar – kako pregrada ograničava širenje požara?

Pregrade moraju ispunjavati jedan ili više sledećih kriterijuma kako bi se izbeglo širenje požara:

  • E: Integritet – sposobnost sprečavanja prodora plamena i vrelih gasova.
  • I: Izolativnost – sposobnost ograničavanja porasta temperature na neizloženoj strani. U većini slučajeva temperatura na neizloženoj površini ne sme se povećati za više od 140 stepeni Celzijusa u proseku, ili za 180 stepeni u bilo kojoj pojedinačnoj tački, u odnosu na početnu temperaturu.
  • R: Nosivost – sposobnost konstrukcije da podnosi opterećenja ili udare, a da se ne sruši. Primenjuje se na pregrade samo ako granica požarnog sektora ima i funkciju nosivosti.

Otpornost na požar uvek se izražava u minutima, obično u klasama koje su umnošci 30 minuta. Na primer, noseći pod koji može da izdrži požar najmanje 90 minuta imaće klasu “REI 90”, a pregradni (nenoseći) sendvič zid koji zadržava plamen izvan štićenog prostora i održava niske temperature najmanje 60 minuta imaće klasu “EI 60”.

Požarni sektori u objektu
Požarni sektori u objektu

Kriterijumi E i I su predviđeni za zaustavljanje širenja požara. U slučaju da se kao zahtev postavlja samo kriterujum “E” integritet), temperatura neizložene površine može se povećavati bez ograničenja. Međutim, ukoliko neizložena površina dostigne visoke temperature, gorivi materijali u susednom sektoru (bez požara) mogu se spontano zapaliti. To bi izazvalo prenošenje požara u ovaj sektor, čak i pre nego što plamen ili vreli gasovi prodru kroz pregradu. Da bi se to izbeglo, kriterijum “I” (izolativnost) se takođe postavlja kao zahtev za granice požarnih sektora, evakuacione puteve, podove itd.

U elementu koji je klasifikovan kao “EI” ili, ako je noseći, “REI”, hladan dim može da prodre kroz pregradu jer se ispitnim standardima uzimaju u obzir samo vreli gasovi. Tokom požara, toplota će aktivirati, na primer, ekspandirajuće materijale iu spojevima i zaptivkama za prodore i stvoriti čvrstu granicu. Međutim, i pre nego što požar dospe do pregrade, hladan dim može da prodre kroz nju. Ovo obično ne izaziva širenje požara, ali dim je često štetan za prisutne korisnike objekta. Širenje dima najbolje se sprečava pomoću proizvoda koji međusobno čvrsto prianjaju, bez zaostalih pukotina i zazora, a najpoželjnije je da se kombinuju sa sistemom za odimljavanje kako bi se obezbedio put za odvođenje dima bez stvaranja natpritiska.

Vrste protivpožarnih pregrada

Promatove ploče otporne na požar koje se koriste u pregradnom zidu

Postoji nekoliko ispitnih standarda za horizontalne i vertikalne pregrade. Svaki ispitni standard se odnosi na specifičan tip pregrade.

Promatove ploče otporne na požar koje se koriste u pregradnom zidu

Nenoseći pregradni zidovi često su zidovi od cigle ili betona, pregradni sendvič zidovi ili zidovi šahtova. U nekim slučajevima, postojeći zidovi treba da se nadograde kako bi postali protivpožarna pregrada ili da bi zadovoljili klasu otpornosti na požar koju zahtevaju lokalni propisi ili projektant. Čak i nosećim zidovima, kao što su betonski zidovi, može biti potrebna nadogradnja da bi im se povećala klasa otpornosti na požar.

U zavisnosti od konstruktivnog rešenja zida, zid se može značajno deformisati tokom požara. Pregradni elementi, a posebno protivpožarni materijali, moraju da se prilagode ovim deformacijama tokom obavljanja svoje funkcije.

Zbog toga ploče za zaštitu od požara uvek moraju da se ispitaju za relevantnu primenu. Ispitana završna obrada spojeva primenjivaće se i u praksi kako bi se obezbedilo da se tokom požara održi integritet.

Deformacije takođe mnogo zavise od visine i širine ispitnog uzorka. Prema tome, u okviru izveštaja o ispitivanju ili u sertifikatu moraju se uvek jasno navesti granične vrednosti visine i širine koje su dozvoljene u praksi. U odgovarajućim evropskim ispitnim standardima, maksimalna visina tokom požarnog ispitivanja je obično 3 ili 4 metra, uzimajući u obzir dimenzije većine ispitnih peći. U nekim slučajevima dozvoljeno je da se visina elementa poveća za 1 metar iznad ispitivane visine ako su ispunjeni određeni dodatni kriterijumi tokom požarnog ispitivanja. Da bi se zadovoljili zahtevi tržišta, visoki pregradni zidovi mogu se ispitivati na njihovoj stvarnoj visini u nekim pećima ili se može izvršiti proračun na osnovu posebnih kodova za ekstrapolaciju do povećanih visina.

Slika protivpožarnih ploča Promat
Slika protivpožarnih ploča Promat

Većina pregradnih zidova sadrži prekide, kao što su prodori cevi i kablova koji u potpunosti prodiru kroz zid, ali i prodore sa jedne strane zida, kao što su električne utičnice. Takvi prekidi su slabe tačke kada je u pitanju otpornost na požar. Promatovi zidovi se ispituju zajedno sa rešenjima za utičnice i druge uobičajene prodore, a nudimo širok spektar zaptivki za prodore u slučaju prolaska kablova i cevi.

Sve pregrade se ispituju u standardnim konfiguracijama, ali uvek postoje razlike između ispitanog uzorka i primene na licu mesta. Neke od ovih razlika su pokrivene direktnim poljem primene ili tehničkim ocenama, ali često je neophodno da se obave posebna ispitivanja. Na primer, uglovi zidova, veze između zida i ploče, nosači sprinkler sistema ili police koje vise na zidu moraju se ispitati u uslovima požara.

Svi ovi „detalji“ igraju ključnu ulogu u bezbednosti od požara i ne smeju se potceniti. Godinama imamo vodeću ulogu u ispitivanju složenih i realnih konfiguracija i u mogućnosti smo da pružimo nekoliko rešenja za svaki konkretan slučaj.

U praksi, kritičan element nenosećeg pregradnog zida jeste veza pregradnog zida sa plafonom ili gornjim spratom. Ova veza mora da obezbedi određeno pomeranje usled eventualnih deformacija pregradnog zida ili gornjeg sprata tokom požara, ali da istovremeno ostane zatvorena tokom požara. Stoga smo razvili specifična rešenja kako bismo osigurali da se ovo pomeranje kompenzuje i da se požar ne širi.

Detaljan primer horizontalnih pregrada

Horizontalne pregrade

Detaljan primer horizontalnih pregrada

Horizontalne pregrade se mogu ispitivati na različite načine, a to striktno određuje kako će se one ponašati u praksi. Zbog toga je neophodno da se odabere sistem protivpožarne zaštite koji je ispitan u konfiguraciji koja odgovara vašim specifičnim potrebama.

U većini nacionalnih građevinskih propisa postoje zahtevi za “požar sa donje strane”: širenje požara iz donjeg požarnog sektora u gornji požarni sektor. U nekim slučajevima postoje i pravila za “požar sa gornje strane”: širenje požara iz gornjeg požarnog sektora u donji požarni sektor. Obe situacije će uticati na konstrukciju na veoma različite načine, tako da ih treba posebno ispitati.

Najčešće korišćene horizontalne protivpožarne pregrade obuhvataju sledeće:

  • Nezavisne plafone (plafonske membrane)
  • Negorive ili teško gorive plafone
  • Spuštene (viseće) plafone, koji doprinose otpornosti na požar nosećih elemenata (zaštitni sistemi)
  • Plafone kao komponente vatrootpornih krovnih konstrukcija sa šupljinama ili bez njih.
POGLEDAJTE SISTEME VERTIKALNIH PREGRADA >>
Tehnička podrška stručnjaka Promat

Pomoć za Vaš projekat

Tehnička podrška stručnjaka Promat

Imate li još pitanja ili niste sigurni koji tip vertikalnih ili horizontalnih pregrada bi trebalo da izaberete za svoj projekat?

Ako je tako, obratite se za savet našoj tehničkoj službi!

 

ZATRAŽITE TEHNIČKU POMOĆ SADA >>